PENA Ja, ja sam sve to! Sve te sitne kapljice Na kugli zemaljskoj, U Vasioni i ko zna gde još, Ali sve sam to ja. Tako sićušno, ogromna, Beskrajna, a malena. Mene Sunce vazda ima, Prisvaja u igri najraznovrsnijeg Spajanja i odbijanja. * Isplovljavam lagano… Nežno odmičem. Sveprisutna ravnodušnost Odlazim, vraćam se istim putem Potvrđujem i potirem Liniju svog kretanja. Nema tu nikave monotonije - shvatam Igram se kao lukavo dete Neprestano gradeći i rušeći svoju trasu. “Dosadnog deteta!” uzvikuju oni “Stalno ista igra” , ali krecem se, ne stojim , smejem se zajedljivo, znam - Ovo je kretanje linearno - Nikako kružno!

PREĐA Beli navoji. Pređa… Među prstima doticanje, Čedno. Pregršt niti prozirnih U savršenom redu teku…

POSTELJA I vri teskobno… Komeša… U utrobi bolna praznina Biću prognanom - Postelja trula Reka smo mirna Što talasa neprimetno Tišinom obavijena. A vruće, vruće, Kapljice unutra. * U dubini tame Jedan san mre. Od iskre do iskre Dok putuje svraća Lavirintima zvezdanim Skrušeno promiče I dugo, dugo Nestaje.

BEZBROJNI LIKOVI Iznenadni bljesak sreće! “Kakvo izobilje prikaza!” , Nemo ciknem, Prerastem, Razgorim… * Kao od senki konjica Izmaštani ringišpil, Krivudaju… * Oke cvetnih dugmića Ustašca – tek naučila Da ooo kazu, Sa jastuka čikaju… * Prikazuje se Napet sukob Kamenih kipova. * A u tvojoj sobi Bezdušno, vrištavo Nevoljenje ! * Dok gotika sa zida Za mnom Žudi! * Daleki zvezdani Zmaju Raspet među granjem Moje kruške, Sto li te Medvedom zovu?

POSVETE Nisam te dosegnula Ni do kraja shvatila. Moć si što me odagnava I nanovo vraća. Razmak ostaje isti. * Tragovi svega Što nisi dovršio Stoje i ranjavaju me. Ne sklanjam ih više, Ne skrivam ih više Svoje sam sečivo. * Ne mogu napolje Da slušam žagor Njihovih zabluda. Bučni su dok tonu Nisam im učitelj. * Mogu da stavim crveno Tamo gde treba da bude crveno, Ali čemu ?! * Ostavljam da raste i pupi, Bolno, otrgnuto, Dukat koji svetom sija Sam.

PROSTORU Granica suptilna Moru dozvoljenom Da je prekine Spaja svoj posed Sa posedom neba Oni su jedno A ipak svoji. * Covek u crnom odelu Na obali stoji. Daleko je. Sitan je. To nije ovaj svet.

Zatvoreni nebom Varljivo šareni. Grcam Za njima hodam. * Vetar - postavljena zamka Čelicnog neba. * I sve neprekinuto biva.

SUČELJAVANJE Ukletom me nanovo označuješ U svetlost se rastačem i skrivam od utvara - progoniteljki. * Gutam zemlju što zaudara na trulež Pokrivam se sopstvenim očima plavetnilo razara. * Ruke nemam grudima dodirujem nespokoj. * Noge nemam utrobom odzvanjam. * Vrat nemam zagrljajem si ga prekinuo. * Usta nemam otrovanim očima si ih izbrisao.

BARKA Vrti se Svet Ruši i gradi Kao šarene Šljokice kaleidoskopa. * Nestala Bića Ponovo se u Sebe preobrazila... * Nezgrapna žena Vitla pištoljem Udara njime glavu, Urla smehom... * Četvorka glumi Kuću Iz čijeg odžaka curi lažni dim. * Dim golica snenog ratnika Koji nikako da podigne zarđali Mač... * Detelina blista, orbitira, Izigrava vetrenjaču zaludu; Krava je proždera. * Okrenuto zvono Srče kaljugu u koju se zaglibi. * Jadni Noje zagubi se u trakama magle I dosegnu Nepostoj Nenavisi vrebaju , ženu mu saleću. * Oblaci se združili , utekli ... U moru crnom Barka.