Tekst instalacije - ećerana

Stigosmo u dolinu reke.
Ne znamo zato smo tu i koliko ćemo ostati.
Svuda sivi pesak i mulj.
Voda mutna, ustajala.
Radimo u etapama.
Znamo da stvarajući dolazimo do spoznaje
koja nas plai jer je konačna.
Svaki put biva naporniji.
Odustajemo na samom kraju jer shvatamo da
se, ipak, tako ne stie.
Činjeno ne unitavamo.
Ostavljamo ga da die u svome kutku.
Kada elimo da se vratimo i setimo nekog
prethodnog traga stupamo
u njegovo područje.
Tamo oslukujemo govor naputene
Muke. U Dolini postaje napetije.
Tenzija raste.
Sve ječi, vapeći da se dovri